Disko klubovi

Klub 88, Bečej

Klub 88, diskoteka u Sportskom centru u Bečeju, svojevremeno je slovila za jednu od boljih u Vojvodini. Stojala je uz rame sa poznatim klubovima u Novom Sadu i Subotici. Igrom slučaja dopao me je potpuno zaboravljen i *nemontiran* video materijal na kome su zabeleženi zlatni dani Kluba 88. Za program na mađarskom jeziku emisiju je 1993. godine realizovala ekipa Televizije Novi Sad. Pokušaću da se uz pomoć neposrednih aktera prisetim istorije ovog svojevremeno najpopularnijeg mesta za izlaske u Bečeju.

Boljeg sagovornika za priču o počecima rada diskoteke od Peđe Taraila, prvog zakupca Kluba 88 nisam mogao da nađem. Peđa mi je bio glavni izvor informacija za uvodni deo teksta. Posle braće Tarailo diskoteku je zakupio Saša Aleksandrović koji je u najvećoj meri obeležio njen rad. Saša nažalost više nije među nama, ali su mi beskrajno vredne informacije o tom vremenu pružile njegova supruga Marija Aleksandrović i ćerka Anastazija Aleksandrović Bekvalac kojima takođe dugujem zahvalnost za predusretljivost.

Peđa mi priča da je "Klub 88" otvoren je u zimu 1988. godine, otud njegovo ime. Zanimljivo je da je diskoteka otvorena i pre nego što je Sportski centar Mladost zvanično počeo sa radom. Druga zanimljivost je da je klub jedan od prvih koji je projektovan sa dvojnom namenom - kao atomsko sklonište (otud masivna vrata na ulazu u salu) ali i kao diskoteka. Do tada su uglavnom atomska skloništa bila pretvarana u diskoteke ili kafiće ali ovo je jedan od prvih slučajeva planskog dvonamenskog projektovanja. Projektant je bila neka slovenačka firma kojoj je ime odavno zaboravljeno. Sve je rađeno po sistemu ključ u ruke - od instalacije do razglasa. Ako se dobro sećam, a neko će me već ispraviti, sportski centar finansiran je samodoprinosom građana Bečeja.

Za ono vreme diskoteka je bila veoma moderno uređena. Funkcionalni enterijer sa udobnim sedištima izradila je bečejska fabrika nameštaja "8. oktobar". I uopšte, kad god je bilo moguće, bečejske firme su po lokalpatriotskom principu dobijale poslove uređenja i opremanja Sportskog centra. Na kraju, kako rekoh, objekat je građen novcem građana Bečeja.

Prvi disk džokej u Klubu 88 je bio Miša Tarailo, a muzika je puštana gotovo isključivo sa ploča, tek manji deo sa kaseta. U godinama koje su dolazile ploče su zamenjene kasetama, CD-ima i tako redom sve do kompjuterskih fajlova.

Braća Tarailo su imala ozbiljne planove, pre svega oko otvaranja bašte, ali im to zbog kojekakvih komunalnih začkoljica nije dozvoljeno, pa u jesen 1988. godine ustupaju posao Saši Aleksandroviću.

Priču nastavljaju Sašina supruga Marija i ćerka Anastazija. Saša, (znate li da je njegovo ime zapravo bilo Nikola?) je početkom 1980-ih držao diskoteku Driver poznatiju kao Svinjac u Omladinskom domu u nekadašnjoj ulici JNA. Pre toga je kratko vreme vodio disko u Donjem Gradu u Bečeju. Kad je zakupio Klub 88 neko vreme je paralelno držao diskoteku u Omladinskom domu i disko klub u Gunarošu.

Saša je od rane mladosti imao dve velike strasti - muziku i moto sport. Bio je jedan od osnivača i gitarista prvog bečejskog "električarskog" benda prigodno nazvanog "Elektroni". Kao motociklista bio je vicešampion Jugoslavije u klasi do 125 ccm. Treba reći i da je bio odličan poznavalac mentaliteta Bečejaca. Znao je posao, vodeći računa o svemu - od muzike do svetlosne opreme, razglasa i higijene. Za njegovo ime vezuje se zlatno vreme Kluba 88 koji je zajedno sa suprugom i ćerkom držao u zakupu sve do aprila 2004. godine. Uglavnom je on puštao i muziku ali nikako se ne smeju zaboraviti ni DJ Simke, Sašin sin Sale, koji se i sam bavi ozvučavanjem u Mađarskoj, a tu su bili i Elvira, Čaba, Đole koji je radio u Disko Baru i nastavljao u Klubu 88, DJ Fakir iz Novog Sada sa tada revolucionarnom opremom... Što se atraktivnih svetlosnih efekata tiče, njih je besprekorno održavao Peter Balog.

Cene su bile umerene - 100 dinara ulaz, 100 dinara pivo. Vremenom i rastom inflacije uspostavilo se pravilo - ulaz jedna marka, piće jedna marka. Klub je povremeno, ne prečesto, organizovao i žive svirke. DJ Simke se seća nastupa Željka Bebeka i grupe Galija, ja se dobro sećam "predizborne" svirke Obojenog programa 2000. godine i Kebrinog neprestanog "Svi znate za koga treba da glasate, da vam ja ne govorim". Gostovala je i sarajevska predstava "Audicija" u nekoj od svojih brojnih inkarnacija, kao i lokalni bendovi... Često je u diskoteci viđan poznati maneken Neven Bošković koji je organizovao tada popularne putujuće modne revije, gde su svi gledali devojke a niko modele koje su nosile.

Diskokteka se muzikom snabdevala na nedeljnom nivou od od tada poznatih "Studija", zapravo piratskih presnimavača iz Beograda. Neretko se dešavalo da im je od cele (nimalo jeftine) kasete samo jedna pesma bila po ukusu. Ali Saša je bio čovek koji kad je posao u pitanju nije trpeo kompromise i improvizacije. Takav pristup mu se na kraju isplatio. Bez velikog preterivanja, ponoviću, Klub 88 je bio u rangu boljih diskoteka u Novom Sadu pa su u nju redovno svraćali i Novosađani iako su u gradu imali Točak, Areu, Đavu ili Queen (Madona je otvorena nešto kasnije).

Zaposleni u Klubu 88 se sećaju da je poseta bila izuzetna: petkom preko 700 prodatih ulaznica, subotom više od 1000 a nedeljom oko 500. Za obezbeđenje su bili zaduženi Adam, Prka, Braća Biga, Beatović, Endre Holo… (sigurno sam nekog zaboravio) pa nereda, osim povremenih koškanja nije bilo. Kasnije, dolaskom tužnih 90-tih ta slika se unekoliko promenila. U razgovoru sa Marijom i Anastazijom saznajem da su Bečejci retko pravili probleme. Nevolja bi nastala kad bi se pojavili momci iz okolnih mesta koji su dolazili sa isključivom namerom da naprave probleme.

Za vreme svog dugog postojanja Klub 88 je dva puta temeljno renoviran. Uvođena je sve atraktivnija svetlosna oprema, bolji razglas a tu je bio za Bečej senzacionalni svetleći podijum na kojem je Šanjika Travolta neumorno igrao, igrao i... igrao.

Početkom 2000-ih navike mlađe populacije prilično brzo su počele da se menjaju. Izlazilo se sve kasnije, težište noćnog života Bečeja se seli u centar grada, u Zelenu ulicu. Poseta diskotekama se smanjuje. Javlja se nukleus onoga što ću nazvati kafe-klubovima, prostrani kafei koji su imali dovoljno mesta za sedenje ali i za cirkulisanje gostiju. Prostori su bili svetli, za ono doba su imali atraktivan enterijer, kvalitetnu muziku i dobro ozvučenje sa DJ-evima. I publika se profilisala postala je zahtevnija, želela je da vidi i da bude viđena, da kruži od lokala do lokala (ali ne i da se previše šeta), a sve je to imala na idealno malom prostoru u centru i na način na koji je sve oduvek želela - "na tacni". Tako smo od korza gde su Bečejci neumorno špartali u krug, preko "zaguša", statičnog okupljanja u centru koje je zavisilo od vremenskih prilika i školskog rasporeda, diskoteka gde je bila neprestana gužva uz odsustvo komfora, došli do kafe-klubova, mesta gde se više sedelo nego što se kretalo ili plesalo. Takvi kafe-klubovi, komforniji i bezbedniji bili su mesta gde si gledao i mogao biti viđen našli su na odličan prijem kod starije publike. U diskotekama su ostajali sve mlađi i oni sa slabom kupovnom moći.

Vremena koja su menjala običaje značajno su uticala na Klub 88. Poseta se smanjivala da bi na kraju poslovanje došlo na ivicu rentabilnosti. Iskreno govoreći, ali slaba je uteha - vreme diskoteka nije se okončalo samo u Bečeju. Početkom 2000-ih prestala je da radi većina disko klubova koji su obeležili istoriju Novog Sada i Subotice. Aleksandrovići su razmišljali o promeni koncepcije i preuređenju Kluba 88 u intimniji prostor, od čega se na kraju odustalo. Tome je sigurno doprineo i umor i zasićenje dugogodišnjim noćnim radom. Klub 88 je zatvoren u aprilu 2004. posle 16 godina postojanja.

O kasnijoj sudbini kluba ne znam previše, mislim da radi pod drugim imenom i po sasvim drugačijem konceptu.

Saša Aleksandrović je nastavio da se bavi ozvučavanjem, živeo je u Adi. Preminuo je u septembru 2020. godine od problema sa bubrezima u vreme pandemije Kovida-19.

U Klub 88 su odlazili svi, bez obzira na muzičko opredeljenje ili afinitet prema određenoj vrsti izlaska. Tamo su bili i oni koji su govorili da mrze diskoteke. Neosporno je Klub 88 jedno od mesta koje je obeležilo urbanu istoriju Bečeja i mnoge mladosti. Zapravo svako se prema ovom mestu određuje po sopstvenim uspomenama. A njih je baš mnogo…

Goran Crnojački

Objavljeno na FB 3. oktobra 2024. godine.